<--       INKLUZIVNO                        OBRAZOVANJE

Đorđe Pajić.nastavnik TO i informatike u OŠ"Vuk Karadžić"Bijeljina

Individualno stručno usavršavanje nastavnika po Programu u OŠ"Vuk Karadžić"Bijeljina u šk.2010/11 godini

(Tema prezentovana na sastanku Aktiva nastavnika TO i informatike 8.10.2010.godine,a dio teme-studijsko putovanje u Italiju- ranije 12,12,2007.godine na sjednici Nastavničkog vijeća i seminarima za sve nastavnike škole po Aktivima)

Bijeljina, 8 . oktobra 2010.god.

UVOD

Opšti cilj ove teme je poboljšanje kvaliteta obrazovanja dece sa smetnjama u razvoju u redovnom sistemu obrazovanja kroz pripremanje i edukovanje nastavnog kadra za pružanje potrebne podrške.

Iz učionica sigurnih, odgovornih i profesionalnih nastavnika izlaze srećna i zadovoljna deca. Deca čije su obrazovne potrebe zadovoljene a mogućnosti i potencijali ostvareni. Deca koja korak po korak prolaze kroz školu po svojoj meri i rastu zajedno sa tom istom školom.

"Svako dete ima krila samo treba da se seti gde mu rastu".

I DEO

1. Šta je inkluzija i inkluzivno obrazovanje?

Pod inkluzijom (inclusio, - latinski: uključenje, uključivanje, uračunati u...) podrazumeva se potpuno učešće svih ljudi u društvenom životu, bez obzira na uzrast, pol, nacionalno, versko i socio–ekonomsko poreklo, sposobnosti i zdravstveno stanje.

Inkluzivno obrazovanje se može definisati kao proces učenja i vaspitavanja dece sa smetnjama u razvoju zajedno sa decom koja nemaju smetnje. Deca sa smetnjama u razvoju time dobijaju šansu za kvalitetnim obrazovanjem u skladu sa svojim mogućnostima i obrazovnim potrebama. Inkluzija ne znači samo fizičko prisustvo deteta u razredu, nego omogućava aktivno učešće u svakom momentu obrazovanja, gde se individualizacijom pristupa, zadataka, metoda i tempa rada stvaraju uslovi da dete razvije svoj celokupni potencijal. Inkluzija se oslanja na socijalni model ometenosti koji kao osnovni problem vidi u odnosu društva prema ometenim osobama, tj. da socijalna sredina sprečava ometene osobe da potuno učestvuju u društvenom životu. Socijalni model polazi od ljudskih prava i bazira se na potrebama a ne na dijagnozama, te ga karakteriše jezik prihvatanja različitosti, deinstitucionalizacija i fleksibilan model. Socijalni model posmatra postojeći obrazovni sistem kao rigidan u smislu da ne odgovara na individualne obrazovne potrebe. Zato socijalni model predviđa uklanjanje fizičkih i socijalnih barijera kako bi osobe sa ometenošću (invaliditetom) mogle da ravnopravno učestvuju u društvenom životu zajednice.

Inkluziju treba posmatrati u širem kontekstu, ne samo uključivanje dece sa smetnjama u razvoju u tipičan obrazovni sistem, nego i poznavanje individualnih potreba svakog deteta u razredu. Tako imamo „tipičan" primer inkluzije (onako kao je najčešće doživljavamo) kada u odeljenju ima jedan ili više učenika sa posebnom obrazovnom potrebom (npr. poremećaj pažnje, disleksija i sl.) gde učitelj/ica treba da pronadje najadekvatnije načine na koje učenik može efikasno učestvovati u nastavi; ali i situacije kada u odeljenju imamo decu koja nemaju specifične potrebe u obrazovnom smislu, nego potrebe druge vrste (npr. detetu koje ima dijabetes ćemo dozvoliti da jede na času ukoliko mu je to potrebno; ili ako smo upoznati sa lošim socio-ekonomskim statusom porodice, ne možemo kažnjavati dete zbog „zaboravljanja" školskog pribora ili domaćeg zadatka). Sve su ovo slučajevi inkluzivnog pristupa koji već funkcionišu u svakodnevnoj praksi prosvetnih radnika.

Obrazovanje dece sa smetnjama u razvoju organizuje se u različitim oblicima i kod nas i u svetu. Jedan od oblika obrazovanja dece sa smetnjama u razvoju je segregacija – izdvajanje dece u grupe, razrede ili škole, pa tako imamo specijalna odeljenja ili specijalne škole gde od učitelja i defektologa obučenih za konkretan problem dobijaju potrebno obrazovanje. Sledeći oblik je integracija kada se deca sa smetnjama u razvoju obrazuju zajedno sa decom bez smetnji ali da pri tom njihove obrazovne potrebe nisu ispunjene. Tu se nastoji da se dete uklopi u postojeći sistem obrazovanja koji ostaje nepromenjen. I imamo inkluziju koja je takav oblik organizovanja obrazovanja da se deca sa smetnjama u razvoju obrazuju da decom bez smetnji i gde svaki učenik dobija individualizovan pristup. To znači da je obrazovni sistem fleksibilan, da se prilagođava različitosti i izlazi u susret obrazovnim potrebama deteta.

2. Dokumenta na koja se oslanja inkluzija

Za primenu principa inkluzivnog obrazovanja i inkluzije u najširem smislu osnov postoji u međunarodnim i domaćim zakonskim dokumentima.

Međunarodna dokumenta:

Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima iz 1948. godine: garantuje pravo na obrazovanje svima bez diskriminacije po bilo kom osnovu.

Konvencija UN o pravima deteta iz 1989. godine: garantuje pravo svoj deci na opstanak, razvoj, obrazovanje, igru i mišljenje.

Svetska deklaracija o obrazovanju za sve iz 1990. godine: pravo na obrazovanje je pravo svih pa i marginalizovanih grupa (ometenih, nacionalne manjine, devojčice...).

Standardna pravila UN iz 1993. godine o izjednačavanju mogućnosti za obrazovanje ometenih osoba: osobe sa ometenošću su ravnopravni članovi društva i države treba da uklone barijere i izjednače mogućnosti za njihovo potpuno učešće u životu zajednice.

Saopštenje iz Salamanke iz 1994. godine o obrazovanju dece sa smetnjama u razvoju i Okvirni princip za delovanje: stvaranje škola za svu decu uključujući i onu sa posebnim obrazovnim potrebama.

Svetski forum o obrazovanju za sve iz 2000. godine: formuliše 6 ključnih ciljeva obrazovanja za sve – poboljšati brigu za decu iz marginalizovanih grupa, obezbediti kvalitetno i besplatno osnovno obrazovanje do 2015. godine, kao i ravnopravan pristup programima za sticanje životnih veština, do 2015. godine postići pismenost ljudi oba pola u 50%, i punu ravnopravnost polova, obezbediti vrhunske standarde u obrazovanju.

Milenijumska deklaracija UN iz 2002. godine: formulisani globalni ciljevi da do 2015. godine uz podršku UN zemlje potpisnice, među kojima smo i mi, suzbiju siromaštvo, glad, bolest, nepismenost, ekološko zagađenje i diskriminaciju žena.

Svet po meri deteta iz 2002. godine: obaveze države za izradu nacionalnog plana akcije za decu tokom petogodišnjeg perioda.

Integralna međunarodna Konvencija, dokument o zaštiti i promociji prava i dostojanstva osoba sa ometenošću: promena shvatanja ometenosti, tj. prelazak sa medicinskog na socijalni model i model ljudkih prava.

Dokumenta u Bosni i Hercegovini:

U Okvirnom zakonu o osnovnom i srednjem obrazovanju u BiH ističe se da su obrazovne ustanove registrovane za pružanje usluga u oblasti predškolskog,osnovnog i srednjeg obrazovanja obavezne da obezbijede obrazovanje pod jednakim uslovima za sve učenike na teritoriji BiH.Opšti ciljevi obrazovanja proizilaze iz opšteprihvaćenih,univerzalnih vrednosti demokratskog društva,te vlastitih vrijednosnih sistema,zasnovanih na specifičnostima nacionalne,istorijske,kulturne i verske tradicije naroda i nacionalnih manjina u BiH.

U opšte ciljeve obrazovanja (u članu 3. Okvirnog zakona o osnovnom i srednjem obrazovanju u BiH), koji proizilaze iz opšteprihvaćenih univerzalnih vrijednosti demokratskog društva,te vlastitih vrijednosnih sistema zasnovanih na specifičnostima naroda,ubrajaju se:

a) omogućavanje pristupa znanju kao osnovi za tazumevanje sebe,drugoga i sveta u kome živi;

b) obezbeđivanje optimalnog razvoja za svako lice ,uključujući i ona sa posebnim potrebama,u skladu sa njihovim uzrastom,mogućnostima,mentalnim i fizičkim sposobnostima;

v) promocija poštovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda i priprema svakog lica za život u društvu koje poštuje principe demokratije i vladavine zakona;

g) razvijanje svijesti o pripadnosti državi Bosni i Hercegovini,vlastitom kulturnom identitetu,jeziku i tradiciji ,na način primjeren civilizacijskim tekovinama ,upoznavajući i uvažavajući druge i drugačije ,poštujući različitost i njegujući međusobno razumijevanje,toleranciju i solidarnost među svim ljudima ,narodima i zajednicama u BiH i u svijetu;

d)obezbeđivanje jednakih mogućnosti za obrazovanje i mogućnosti izbora na svim nivoima obrazovanja ,bez obzira na pol, rasu ,nacionalnu pripadnost,socijalno i kulturno porijeklo i status ,porodićni status,vjeroispovest,psihofizičke i druge lične osobine;

đ) postizanje kvalitetnog obrazovanja za građane;

e) postizanje standar5da znanja koja se mogu porediti na međunarodnom,odnosno evropskom nivou,koji obezbeđuju uključivanje i nastavak školovanja u evropskom obrazovnom sistemu;

ž)podsticanje celoživotnog učenja;

z)promocija ekonomskog razvoja;

i)uključivanje u proces evropskih integracija;

Obrazovanje treba da se odvija prema utvrđenim standardi9ma, te da obezbedi učeniku da na najbolji način razvije svoje urođene i potencijalne umne,fizičke i moralne sposobnosti na svim nivoima.Škola je dužna da djeluje,doprinosi stvaranju takve kulture koja poštuje ljudska prava i osnovne slobode građana,kako je to garantovano Ustavom i međunarodnim dokumentima iz oblasti ljudskih prava.

Jezici konstitutivnih naroda BiH upotrebljavaju se u svim školama , a učenici će izučavati pisma koja su u službenoj upotrebi u BiH (ćilica i latinica).Škola je dužna unapređivati i štititi verske slobode, toleranciju i kulturni dijalog među učenicima.

U nastavnim aktivnostima u školi ne mogu se upotrebljavati didaktički i drugi materijali ,niti nastavnici mogu davati izjave koje bi se opravdano mogle smatrati uvradljivim za jezik ,kulturu i religiju učenika koji pripadaju bilo kojoj nacionalnoj , etničkoj grupi ili religiji.Kontrolni organi vrše nadgledanje kršenja navedenih principa.

Upis u školu vrši se na upisnom području.Učenici nakon završenog osnovnog obrazovanja imaju pravo da konkurišu za prijem u bilo koju školu na teritoriji BiH, a upis se zasniva na jednakom takmičenju.Škole su dužne da obezbi9jede pomoć roditeljima i učenicima u pogledu obezbeđivanja neophodnih uslova za ostvarivanje ovih prava,naročito ako je riječ o izbjeglicama ili raseljenim licima,Svjedočanstva i diplome imaju jednak status na cijeloj teritoriji BiH.(Vidi entitetske zakone o predškolskom obrazovanju ,osnovnoj i srednjoj školi;Zakon o osnovnoj školi u Republici Srpskoj-Sl.glasnik RS br.38/04 i dopune)

Dokumenta u Srbiji:

Plan akcije za decu do 2000. godine: 7% od ukupnog broja dece u srbiji ima neki oblik ometenosti, a od toga samo je 10% uključeno u neki oblik organizovanog rada. Broj predškolske dece je još manji.

Strategija za smanjenje siromaštva iz 2003. godine: dokument Vlade republike Srbije u kom se navodi da je siromaštvo jedan od faktora koji doprinosi isključivanju osoba sa ometenošću iz društvenog života (79% porodica sa osobama sa ometenošću živi ispod granice siromaštva, 26% njih živi u teškim uslovima, a 50% osoba sa invaliditetom nema nikakvo ili samo osnovno obrazovanje).

Nacionalni plan akcije za decu iz 2004. godine: uvodi se koncept "škola po meri deteta" i definišu aktivnosti za podršku inkluzivnom obrazovanju.

Ustav Republike Srbije: propisuje građansku ravnopravnost i slobode, jednakost pred zakonom bez obzira na različitost.

Povelja io ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama: zabranjuje se diskriminacija po bilo kom osnovu pa i po osnovu ometenosti.

Zakon o osnovama sistema obrazovanja: garantuje dostupnost i jednake mogućnosti za obrazovanje svoj deci.

Kvalitetno obrazovanje za sve: planira razvoj inkluzivnog obrazovanja.

 

3. Ko su deca kojima je potrebna dodatna podrška?

Kako je inkluzija ralativno nova pojava kod nas još uvek postoje terminološke nejasnoće i traže se adekvatni termini kojim bi se opisala specifičnost problematike sa jedne, i vodilo računa o uvažavanju svake osobe, sa druge strane. Najčešće korišćen pojam "deca sa posebnim potrebama" naišao je na oštru kritiku koja kaže da ne postoje posebne potrebe nego posebni načini njihovog zadovoljenja (npr. osoba sa oštećenjem sluha takođe ima potrebu da sluša muziku, ali će ona tu potrebu zadovoljiti uz pomoć slušnog aparata). Zbog toga se sve češće čuju drugi termini, kao što je "deca i osobe kojima je potrebna dodatna podrška" , ili najšire marginalizovana grupa dece (deca sa smetnjama u razvoju, romska deca, deca iz depriviranih sredina...). Ono oko čega se stručna javnost slaže to je da naglasak uvek treba stavljati na osobu a ne na ometenost, npr. osoba sa invaliditetom a ne invalidna osoba (imenica ispred prideva).

Mi ćemo ovde koristiti termine deca sa smetnjama u razvoju ili deca kojima je potrebna dodatna podrška, s obzirom na to da ćemo se baviti obrazovnim potrebama dece.

Dakle, ko su sve deca kojima je potrebna dodatna podrška? To su:

- deca sa smetnjama u telesnom, mentalnom i senzornom razvoju

- deca sa poremećajima ponašanja

- deca sa emocionalnim smetnjama

- deca iz siromašnih i socijalno depriviranih sredina

- deca bez roditeljskog staranja

- zlostavljana deca

- deca izbeglice

- talentovana deca

Deca sa smetnjama u razvoju

Kada govorimo o deci kojoj je potrebna dodatna podrška tu se najčešće misli na decu sa smetnjama u razvoju. Zato, evo kratkog podsećanja na jednu od klasifikacija razvojnih poremećaja kod dece:

1. Oštećenje senzornih funkcija (oštećenje vida, sluha, taktilne osetljivosti, bola, kretanja i ravnoteže).

2. Poremećaji kognitivnih funkcija (inteligencije, pažnje, percepcije, kao i teškoće u učenju - čitanje, pisanje, računanje, govorne teškoće).

3. Poremećaji lokomotornih funkcija (kontrola mišića, koštano zglobnog sistema, svi poremećaji koji otežavaju kretanje i neposrednu fizičku i socijalnu komunikaciju deteta).

4. Hronična oboljenja dece

5. Teži emocionalni poremećaji (dečije neuroze, psihoze, i sl.)

6. Teži poremećaji socijalizacije (hiperaktivnost, hipoaktivnost, agresivnost i drugi oblici socijalno neprihvatljivog ponašanja).

7. Kombinovane smetnje.

Naravno, nikada se ne treba slepo pridržavati dijagnoza i kategorija, nego ih treba shvatiti samo kao jedan deo razvojnog statusa deteta i kao takve mogu da posluže kao pokazatelj kakva je i kolika pomoć potrebna detetu.

Deca sa problemima u ponašanju

Za koje ponašanje ćemo reći da je problematično?

Kriterijumi za određivanje problematičnog ponašanja su:

- ponašanje je opasno za dete ili za druge,

- ometa detetov razvoj,

- neprihvatljivo je za socijalno okruženje, otežava detetov položaj u društvu

Ako je i jedan od ova tri kriterijuma zadovoljen radi se o problematičnom ponašanju.

Kada se ustanovi da je u pitanju problematično ponašanje treba intervencija. Vrste intervencija koje smo pominjali na seminaru, u delu rešavanje problematičnog ponašanja, su: učenje željenog ponašanja, kontrola okidača, situacija koje izazivaju nepoželjno ponašanje, zamena, uvođenje alternativnog ponašanja, i kanalisanje ponašanja.

Da bismo menjali neko nepoželjno ponašanje potrebno je da znamo kada i zašto se ono javlja, tj. da odradimo funkcionalnu analizu ponašanja. To podrazumeva da ćemo obratiti pažnju na sledeće stvari:

period, vreme kada se dešava problematično ponašanje,

povod, šta prethodi ponašanju, šta su "okidači",

ponašanje, forma ispoljavanja, tj. šta dete radi,

posledicu, reagovanje okoline,

poruku, šta dete takvim ponašanjem želi da postigne, koja potreba stoji iza ovog ponašanja.

POTREBE

- poverenje - prihvatanje - bliskost

- ljubav - podrška - sigurnost
- razumevanje - poštovanje - učestvovanje

- toplina - odmor - sklad

- razvoj - razmena - ....

U zavisnosti od toga da li su nam potrebe zadovoljene ili ne javljaju se pozitivna ili

negativna osećanja

OSEĆANJA

-0 prijatno - ispunjeno - zadovoljno

-1 spokojno - č-2 udesno - povređeno

-3 zbunjeno - uplašeno - uznemireno

-4 razoč-5 arano - usamljeno - ....

Kakva je situacija u našoj školi?

Prema podacima stručne službe škole iz prvog polugodišta školske 2010/11. godine, na uzrastu od prvog do devetog razreda, za 15 učenika je potrebna dodatna podrška u učenju-učenici u redovnoj nastavi koji rade po prilagođenom programu(inkluzija)/Prema aktu br.1039/10 od 17.9.2010.godine./ i to kako sledi:

*2/6 razreda, muških(1) ženskih (1),ukupno ( 2)učenika;

*3/6 razreda, muških(1) ženskih (-),ukupno (1)učenika;

*4/5 razreda, muških(1) ženskih (-),ukupno ( 1 )učenika;

*4/8,razreda muških(-) ženskih (1),ukupno ( 1)učenika;

*5/2 razreda, muških(1) ženskih (1),ukupno ( 2 )učenika;

*5/4 razreda, muških(1) ženskih (-),ukupno ( 1 )učenika;

*5/5 razreda, muških(1) ženskih (-),ukupno ( 1 )učenika;

*5/6 razreda, muških(-) ženskih (1),ukupno ( 1 )učenika;

*6/5 razreda, muških(1) ženskih (-),ukupno ( 1)učenika;

*8/3 razreda, muških(1) ženskih (-),ukupno ( 1 )učenika;

*8/5 razreda, muških(-) ženskih (1),ukupno ( 1 )učenika;

*9/1 razreda, muških(-) ženskih (1),ukupno ( 1 )učenika;

*9/2 razreda, muških(1) ženskih (-),ukupno ( 1 )učenika;

9 6 15

U najvećem broju slučajeva, deca kojoj je potrebna dodatna podrška su deca sa problemima u ponašanju; zatim deca sa poremećajima pažnje; deca sa poteškoćama u učenju - čitanju, pisanju, računanju; dok je po jedno ili dva deteta zastupljeno u generaciji sa: oštećenjem vida, otežanim kretanjem, umerenom mentalnom ometenošću , autizmom, kombinovanim smetnjama.

Pored ovih petnaest učenika u redovnoj nastavi koji rade po prilagođenom programu(inkluzija),u našoj školi radi i specijalno odjeljenje,u kome rade tri profesora defektologije sa 17.učenika i to:

*3-5 razreda, muških(4) ženskih (1),ukupno ( 5 )učenika;

*6-7 razreda, muških(6) ženskih (-),ukupno ( 6)učenika;

*8-9 razreda, muških(6) ženskih (-),ukupno ( 5 )učenika;

16 1 17

 

II DEO

1. Naše snage

U našoj školi prenesena su neka iskustva sa studijskog putovanja iz Riminija u Italiji za sve nastavnike na sednici Nastavničkog vijeća od 12.12.2007. godine, kao i Seminar "Škola po meri deteta"kroz koji je prošlo ukupno 82 učitelja, nastavnika i stručnih saradnika iz naše škole. Snage koje smo doneli na seminar a koje ujedno predstavljaju i resurse naše škole su:

strpljenje

vedrina

radoznalost

jasnoća

dobra volja

snaga

upornost

raspoloženje

racionalnost

pozitivan stav

lično iskustvo

teorijsko znanje

želja za novim saznanjima

vera u ono što radim

komunikativnost

razboritost

razumevanje

otvorenost

opuštenost

iskrenost

ideje

kreativnost

maštovitost

snalažljivost

razigranost

sigurnost

motivisanost

pažnja

znatiželja

doslednost

aktivnost

energija

STUDIJSKO PUTOVOVANJE U ITALIJU-RIMINI U ORGANIZACIJI EducAid od 11.11.2007.god do 2.12.2007.god.

U saradnji sa Ministarstvom prosvete Republike Srpske a putem italijansko-švajcarske organizacije EducAid,desetočlana delegacija prosvjetnih radnika iz Republike Srpske boravila je na stručnom –studijskom putovanju u italijanskom gradu Riminiju.

Među njima je bio i nastavnik TO i informatike Đorđe Pajić iz OŠ"Vuk Karadžić" iz Bijeljine,koji je zajedno sa još četiri nastavnika naše škole prije odlaska u Italiju edukovan u Tuzli u projektu „Svi smo isti".Edukacija je trajala oko dvije godine.Pored odlaska u Italiju implementirali smo u školi projekat „Svi smo isti" u vrednosti od 2500 Evra.

U toku dvadeset jednog dana studijske posete, posetili smo četiri škole u Riminiju(CEIS,Dante Aligijeri,Miramare i Pancini Borgese) i uočili najvažnije aspekte školskog sistema u Italiji i vanškolskih aktivnosti, koje su vezane za decu sa posebnim potrebama.

ITALIJANSKI ŠKOLSKI SISTEM

Od 0-3 jaslice

Od 3-6 vrtić (škola za detinjstvo) 90% obuhvaćene djece

Od 6-11 godina OŠ prvog stepena

Od 11-14 OŠ drugog stepena

Do 16 godina je obavezno školovanje-prve dve godine srednje skole.

Škole i kursevi za zanatska zanimanja posle kojih se ne može dalje školovati obavezni su pohadjati školu do 18 godina. Cilj im je da svako dete ostvari svoje pravo na obrazovanje i da bar do 18 godina bude uključeno u društvo.

CILJEVI:

1. POSMATRANJE

- fizički ambijent

- razmještaj nastavnika

- odnos nastavnik– dete

- odnosi dete- dete s posebnim potrebama

- kompletna atmosfera

- didaktički instrumenti

- organizacijski aspekti

2. ŠKOLSKE I VANŠKOLSKE AKTIVNOSTI

3. RAZGOVORI-DISKUSIJA SA SVIM RELEVANTNIM OSOBAMA O VIDJENOM I DOŽIVLJENOM

4. LIČNA PROCENA POSMATRANIH SITUACIJA I AKTIVNOSTI

5. ZAVRŠNI RAD

1.POSMATRANJE

* Fizički ambijent*

- besprijekorno čist, didakticki dobro osmišljen i estetski lepo uredjen

*Razmeštaj nastavnika*

- nikad ne radi jedan nastavnik sam, ma koliko grupa dece bilo (10,20,40)

*Odnos nastavnik-dete*

- podsticajan, dosljedan, istrajnost u zahtevima prema deci

- istrajnost prema postavljenim zadacima u odnosu na DPP je ista kao i prema drugoj deci

- pružaju sigurnost i poverenje

- govore umirujućim tonom

- topao, brižan, prijateljski, nežan za naša shvatanja preterano familijaran

- maze ih, drže na krilu, ljube (decu s posebnim potrebama, druga deca na to ne reaguju)

- nastavnika zovu imenom

- kada odlaze u wc uglavnom ne pitaju, vraćaju se brzo, druga deca ne reaguju

*Odnos dete-dete s posebnim potrebama *

- saradnički

- kooperativan

- brižan

- poticajan

- poštovalacki

- kritički prema greškama

- daju podršku jedni drugima

- prisutan individualizam, bez egoizma

*Didakticki istrumenti*

Didakticki instrumenti koji su za nas bili važni u radu sa decom su sljedeći:

- Matematika; kocke od drveta za jedinice, desetice ,stotice, za igre u krugu banke i veza koju je ta igra imala sa matematikom i svakodnevnim zivotom, -Kockice od običnih kutija kako bi savladali pojam trodimenzionalnosti i dvodimenzionalne površine.

- Engleski jezik; kocka s pitanjima i kartice sa odgovorima, konverzacija koja ih oslobadja činjenice da govore strani jezik i straha od pogreške.

- Maternji jezik; kartice slovo, slog, riječ, rečenica

- Muzičko; mnostvo različitih instrumenata, mnoge su i sami izradili

- Instrumentarij za rad s decom koja imaju problem u disleksiji, disgrafiji i diskalkuliji

- Različiti kompjuterski softveri i različiti kompjuterski programi za rad DPP

*ORGANIZACIJSKI ASPEKTI*

Nastava je dobro organizovana na razlicitim nivojima.Nastavnici su dobro pripremljeni za realizaciju svih aktivnosti. Izražen je veliki stepen kreativnosti. Radi veliki broj nastavnika, edukatora, nastavnika za podrsku, asistenata. Do izražaja dolazi vještina saradničkog odnosa i timskog rada unutar samih aktivnosti.Izražen je veliki stepen kreativnosti nastavnika u organizaciji časa. Rad u malim grupama pomaže senzibilizaciji DPP i ostale dece. Deca su naučena da biti drugačiji predstavlja pravo bogatstvo za svakoga. Solidarni su , pažljivi i osjećajni prema DPP. Individualni rad s DPP je ciljno usmeren i vodjen shodno individualnim potrebama, sposobnostima i mogućnostima svakog deteta. Unutar odjeljenja svako djete ima odredjena zaduženja koja ispunjava (zaduženja su jasno istaknuta u razredu kao i važne informacije , o podjeli hrane,čisćenje, javljanje na telefon i sl.)Slike ovih zaduženja su kreativno osmišljene i vidljive svakom učeniku. U njihovoj izradi su učestvovali i roditelji. Sav postor je ispunjen crtežima i produktima raznih realizovanih aktivnosti. Svi crteži na zidovima obiluju sadržajem i kreativnim stvaralaštvom, sa puno kolorita i odražavaju jasno naglašenu individualnost svakog deteta, nema šematizma, ponavljanja niti ’’prepisivanja’’.

Prostor je topao,sadržajan,sa porodičnom atmosferom i oni ga doživljavaju kao svoj.Većina škola i neke učionice imaju svoj"mekani kutak",mesto u kojim se svako dete može osećati ugodno(Sadržajne biblioteke,kompjuterski opremljene,mnogo igračaka i didaktičkog materijala,esteski lepo osmišljene.)

Školski prostori su opremljeni nastavnim sredstvima i pomagalima prilagodjeni uzrastu dece,gotovo svaki razred ima svoj lični prostor prema kome se deca odnose sa posebnom odgovornošcu. Deca paze i održavaju prostor u kome borave.Rad s DPP se izvodi u posebnim prostorijama,ako se radi o težim oštecenjima i u trenucima kada im popusti pažnja i koncentracija.Rad s roditeljima je kontinuiran i strogo definisan i odredjen terminima kada mogu da dodju na individualne konsultacije.O svakom učeniku se vodi dosije i on se daje na uvid roditeljima.

Vrlo je značajna saradnja direktora škole sa predstavnicima razreda(Savjet učenika).Direktor vodi sastanke na kojima deca prepoznaju probleme,

razgovaraju i na konstruktivan način pokušavaju da ih reše.Deca su otvorena i spremna na saradnju.Nastavnici i direktor uvažavaju njihova mišljenja i nastoje zajedno sa njima doći do rešenja problema.Interesantno je to što deca i nižeg uzrasta sama vode zapisnik,organizuju sastanak i informišu svoje vršnjake u razredima o zaključcima.( Prepisuju zapisnik na kompjuter, umnožavaju i dostavljaju svima.Iznenadjujuce dobro čitaju i pišu već u drugom razredu.)

Opšta klima u državnim i privatnoj školi se razlikuje,ali ne previše.

PROCENA POSMATRANOG

Sve vidjeno ima dobru teorijsku podlogu,veoma stručno primenjenje teorije ranog učenja i razvoja.Sve je usmereno ka detetu i teži se školi po meri deteta.Zagovaraju aktivnu školu i to sprovode na sledeci način:

-svi školski i vanškolski organizacijski aspekti usmereni su na dete i zadovoljenje njegovih potreba

-planiranje i rad zasnovan je na interesovanjima dece

-na posećenjim časovima i aktivnostima uočili smo snažnu unutrašnju motivaciju za učenje

-svako dete samo pronalazi put i način kako da dodje do odredjenog saznanja i tu mu je pružena sva potrebna podrška i pomoć

-u sticanju znanja nema presije da se to mora naučiti, svako dete se u potpunosti ispoljava na sopstveni način.Sticanje znanja ide spontano bez straha od neuspeha,a sve se uči kroz aktivne-praktične metode i postupke (igra,pesma,zvuk,slika,socijalne aktivnosti,teatar...)izražena je velika kreativnost u radu

-Cilj nije samo sticanje znanja,prioritetan je razvoj individualnosti svakog deteta

-Postoji vrlo velika uvezanost znanja i njegova praktična primena korisna za život i razvoj ličnosti.

-Poštuju se i uvažavaju drugi,a socijalizacija dece na zavidnom nivou

-Dete je svesno svojih mogucnosti i stvari kojih treba da poboljša

-Fleksibilan raspored trajanja aktivnosti (sami biraju dane za odredjene aktivnosti)

-Postoji korelacija u odnosu na temu sa svim nastavnim sadržajima koji se prožimaju tog dana,sedmice ili meseca

-Popodnevne aktivnosti su usredsredjene na relaksaciju

-Pridaje se važnost učenju socijalnih veština što se može uočiti kod dece,ne upadaju jedni drugima u reč,slušaju druge dok govore,ne postoji takmičarski duh koji ide u negativnom smeru,nema dominirajucih ličnosti medju učenicima ,dobra saradjna u grupi i paru,nema nezadovoljstva,osmeh na njihovom licu govori da su zadovoljni sobom i školom

-Sav rad je zasnovan na igri igrolikim aktivnostima,deca vrlo dobro poznaju pravila igre i doslovno ih poštuju,upozoravaju druge ako nisu dosledni u tome

-Njeguju samokontrolu i mogu dugo da istraju u radu, zadržavaju pažnju i koncentraciju

-Nema velikih oscilacija u emocijama,izražena je samo kontrolu kod dece

-PODSTIČU SE POZITIVNA RASPOLOŽENJA,VEDRINA,OPTIMIZAM,VOLJNU PAŽNJU

2. Šta mogu – šta ne mogu

Kad god želimo nešto da realizujemo, promenimo potrebno je da se pitamo šta je to što mogu da uradim, šta je u fokusu moje moći, zatim, za šta mi je potrebna pomoć drugih i šta je ono što ne zavisi od mene nego isljučivo od drugih. Imajući u vidu naše resurse, postojeća znanja i veštine, kao i nova iskustva, izanalizirali smo šta je to šta možemo a šta ne možemo kada je u pitanju inkluzija kod nas.

Fokus moje (naše) moći:

Prihvatanje

(dece sa smetnjama u razvoju od strane druge dece, stvaranje pozitivne atmosfere i atmosfere drugarstva u razredu, prihvatanje od strane roditelja ostale dece, prihvatanje učiteljice od strane deteta i obrnuto).

Prilagođavanje pristupa

(prepoznavanje potreba dece, prilagođavanje sadržaja i metoda rada, praćenje napredovanja dece sa smetnjama u razvoju, kvalitetno obrazovanje za svu decu u odeljenju, organizacija vremena).

Komunikacija

(sa decom, roditeljima, kolegama, adekvatno reagovanje, rad na problemima u ponašanju dece).

Rad na samopouzdanju – ličnom i dečijem

(očekivanja od sebe i drugih, vera u sopstvenu stručnost i kompetentnost, stručno usavršavanje, razdvajanje ličnog od profesionalnog).

Ja i drugi

Suočavanje sa problemom

(ograničenost putovanja, prevelika očekivanja i neprihvatanje problema od strane roditelja).

Nedostatak podrške

(okoline, kolega, roditelja, šta će dalje biti sa detetom).

III DEO-1. Inkluzivni program

Karakteristike inkluzivnog programa

Otvorenost u pristupu!

Različitost kao prednost a ne kao prepreka!

Fleksibilnost programa rada!

Pozitivna orijentacija!

Proaktivni pristup!

Sagledavanje celine!

Negovanje partnerskog odnosa!

Interaktivno učenje!

Razvoj samopoštovanja kod dece!

Obratiti pažnju na sada i ovde!

Inkluzivni program obuhvata: pripremu (svih aktera), prihvatajuću atmosferu u odeljenju, timski rad, individualni obrazovni plan.

2. Priprema

Priprema je osnova inkluzije i inkluzivnog obrazovanja. Da bi dete sa smetnjama u razvoju bilo na pravi način uključeno u tipičnu školu potrebno je odraditi pripremu sa:

Detetom sa smetnjama u razvoju i njegovim roditeljima,

Ostalom decom i njihovim roditeljima,

Priprema i senzibilizacija zaposlenih u školi (uprava, nastavni kadar, stručna služba).

Fizička priprema škole (otklanjanje arhitektonskih barijera, uređenje učionica, nabavka dodatnih didaktičkih sredstava).

Priprema dece u odeljenju najčešće se odvija putem različitih radionica (prihvatanje različitosti, tolerancija, saradnja).

Principi koje treba uvažavati pri izradi radionica su: jasno postavljen cilj, jasno definisane aktivnosti roditelja i dece, da li su predviđene aktivnosti relevantne zapostavljen cilj, uvodni deo u zavisnosti od toga šta nam je važno na početku (aktivnosti za zagrevanje, za lagani ulazak u temu kojom se bavimo, za pravljenje dobre atmosfere), središnji deo, tj. realizacija predviđenih aktivnosti koje treba da budu osmišljene tako da sva deca aktivno učestvuju i da navode decu da razmišljaju, doživljavaju, razumeju, pamte; i završni deo,tj. aktivnosti kojima sumiramo, razmenjujemo, vrednujemo; i materijal, prostor, vreme.

Sledi nekoliko primera radionica za pripremu odeljenja u kojem je dete sa smetnjama u razvoju.

Ove radionice su nastale kao produkt rada grupa na II modulu seminara.

Primer br. 1

Pripremna radionica „Ja sam"

Planirano je da se ova radionica održi prvi dan u školi tj. na prijemu prvaka u školu.

Ciljevi:

· međusobno upoznavanje dece u odeljenju

· uoč· avanje međusobnih slič· nosti i različ· itosti

· zapamtiti što više novih imena

Uzrast: prvi razred

Tok aktivnosti:

1. Organizacija prostora i pripremanje materijala

· stolice postavljene u krug

· napravljen plakat na koji ć· e se lepiti stikeri

· pripremiti flomastere i stikere u različ· itim bojama

2. Predstavljanje

Svi učenici i učiteljica/ učitelj sede na stolicama koje formiraju krug. Svi se po redu predstavljaju „Ja se zovem ...". Učiteljica daje primer, ostali nastavljaju sa predstavljanjem. Pre početka aktivnosti učiteljica/ učitelj napominje da se pažljivo slušaju jer će kasnije pričati o imenima drugara i drugarica i videće ko je zapamtio čije ime.

3. Crtanje svog simbola

Učenici samostalno biraju boju stikera na koji treba da nacrtaju flomasterima ono što vole.

Stikere lepe na unapred pripremljen plakat.

Dobrovoljci predstavljaju svoj stiker tj. simbol.

4. Igrica „Veliki vetar duva"

Učiteljica/učitelj daje instrukciju „ Veliki vetar duva za one koji imaju plave oči". Svi koji imaju plave oči treba da ustanu, da se njišu i formiraju grupu na sredini kruga.

Daju se kratke instrukcije: Veliki vetar duva za one koji imaju brata ... koji vole da jedu banane...

5. Završna aktivnost

Kažite imena novih drugara. To su oni drugari čija imena niste znali ranije, ali ste danas zapamtili.

6. Prič7. a za kraj

U priručniku za Građansko vaspitanje za treći razred se nalazi „Priča o dugi" koju učitelj/ učiteljica može pročitati deci za kraj.

Primer br.2

Pripremna radionica „Priča o Pavku"

Cilj:

Prihvatanje različitosti

Uzrast: prvi razred

Tok aktivnosti:

1. Organizacija prostora i pripremanje materijala

a. stolice postavljene u krug

b. pripremiti flomastere i papire podeljene na dva dela

2. Uvodna aktivnost

Učenici sede na stolicama formirajući krug. U isto vreme treba da pokretom tela i mimikom pokažu kako se osećaju kada su srećni... tužni ... odbačeni... prihvaćeni... zadovoljni.

3. Glavna aktivnost

Daje se uputstvo deci. Svaki učenik će dobiti jedan papir koji je podeljen na dva dela. Učiteljica će im čitati deo priče, a potom će oni imati nekoliko minuta vremena da crtaju ono što im učiteljica kaže. Posle toga će učiteljica nastaviti da čita priču i ponovo im zadati neki zadatak koji će crtati.

Učiteljica/ učitelj čita prvi deo priče „Đak prvak“ koja se nalazi u priručniku sa seminara „Čitanjem i pisanjem do kritičkog mišljenja".

Deca crtaju kako se Pavko osećao u tom trenutku.

Učiteljica/ učitelj čita nastavak priče.

Deca crtaju kako se Pavko sada oseća.

Rezmena: Učiteljica/ učitelj podsticajnim pitanjima diskutuje sa decom o Pavkovim osećanjima i njihovoj promeni. Cilj je uočiti razlike u osećanjima i zbog čega je promena u osećanjima nastala. Od učenika govore oni koji žele.

4. Završna aktivnost

Igra se igra „Domine telom". Igra se igra na tepihu ili u Sali za fizičko vaspitanje. Učiteljica ili učitelj zada ko treba da pravi domine telom, a učenici se ređaju na pod kao domine.

Npr. Neka se poređaju oni koji imaju crnu kosu uz nekoga ko ima crnu kosu. Neka se na njih nadovežu po sličnosti patika svi ostali...

Igra je završena tek kada se sva deca poređaju kao domine.

Primer br. 3

Pripremna radionica „Veselo kraljevstvo"

Cilj:

Prihvatanje i značaj različitosti

Uzrast: prvi razred

Tok aktivnosti:

1. Organizacija prostora i pripremanje materijala

a. Okačb. ena prethodno napravljena scena za pričc. u

d. Pripremljeni rekviziti (kruna, mače. , plašt, svećf. a...)

g. Marama

h. CD sa kompozicija Modest Musorgski „Slike sa izložbe" i plejer

2. Uvodna aktivnost ( 3 minuta)

Učenici sede na stolicama kao u pozorištu gledajući scenu. Učiteljica/ učitelj čita priču „Veselo kraljevstvo".

Priča „Veselo kraljervstvo"

U jednom bogatom i srećnom kraljevstvu u dvorcu su živeli kralj, kraljica i njihova velika svita.

Jednog lepog sunčanog popodneva dok su se svi odmarali, iznenada je naišao jedan strašni, tamni oblak i prekrio i sunce i nebo nad dvorcem.

Tog trenutka je nastao mrkli mrak. Svi dvorjani su bili uplašeni i zbunjeni. Trčkarali su u krug i sudarali se međusobno, tražeći sveću da bi je upalili. Nisu uspeli u tome jer se uopšte nisu snalazili u mraku.

Sunčica, najmlađa kći kralja i kraljice je sedela mirno i uzviknula „Stanite, ja ću vam pomoći!"

Kraljica joj je zabrinuto odgovorila „Dušo moja znaš i sama da nam ti ne možeš pomoći".

Sunčica joj je na to odgovorila „Znaš majko, da ja slabije vidim od ostalih,ali zato se bolje od svih snalazim u mraku".

Kralj je naredio da svako ostane na svom mestu kako bi Sunčica pronašla sveću. Princeza se vešto kretala u mraku, zaobilazila preplašene dvorjane i opipavajući nepogrešivo pronašla vrata odaje u kojoj su bile sveće. Svetlost sveće je obasjala ceo dvor i svi su bili srećni, a najviše Sunčica.

3. Glavna aktivnost ( 17 minuta)

Učiteljica/ učitelj postavlja pitanja i podstiče decu na diskusiju i iznošenje svojih mišljenja.

Zašto se Sunčica nije uplašila?

Po čemu se Sunčica razlikovala od drugih?

Kako se ona snalazila?

Igranje igre „Toplo – hladno"

Razbrajalicom se izabere dete koje će stajati u krugu i kojem će se vezati oči. Zadatak tog deteta je da pronađe izlaz iz kruga uz pomoć zvučnih signala ili dodira rukom nekog pomagača (dogovoriti se pre početka igre za koju varijantu smo se opredelili).

Posle odigrane igre razmeniti utiske.

Kako ste se osećali dok su vam oči bile vezane?

Kako kada ste bili pomagači?

Kada ste se prijatnije osećali?

Šta ste naučili igrajući ovu igru?

4. Završna aktivnost ( 10 minuta)

Odigrati kratku predstavu sa već pripremljenim rekvizitima. Učenici se dobrovoljno javljaju za uloge KRALJ, KRALJICA, SUNČICA, DVORJANI.

Aplauz! Zavesa!

Svi se udobno smeste i sluša se gore navedena kompozicija. Kratak razgovor o poslušanom:

Kako ste se osećali dok ste slušali kompoziciju?

Šta ste zamišljali dok ste slušali muziku?

Primer br. 4

Pripremna radionica „Duga"

Cilj:

Da se deca međusobno bolje upoznaju

Da uoče da smo međusobno i slični i različiti

Da uoče da je različitost prednost

Uzrast: prvi razred

Tok aktivnosti:

Organizacija prostora i pripremanje materijala

a. stolice postavljene u krug

b. pripremiti slike, bedževe, lepljivu traku

c. nacrtane šake i siluete dečd. jih tela

e. tempere i hamer papir

f. sapun i ubruse za pranje ruku posle slikanja šakama

Uvodna aktivnost

Igra „Ko voli, ko voli" ( 15 minuta)

Pre početka igre svaki učenik treba da pokuša da prepozna svoje ime na bedžu i da ga stavi. U tome im pomaže učitelj i deca koja već znaju da čitaju.

U učionici se nalaze na raznim mestima polepljeni crteži koji simbolišu ( tenis/ košarku, more/ planinu, jabuku/ bananu, čokoladu/ sladoled).

Učitelj/ učiteljica pita postupno „Ko voli, ko voli nacrtani sport". Učenici se opredeljuju za jedan od sportova. Neopredeljeni ostaju u sredini.

Zatim „Ko voli, ko voli more/ planinu" i tako dok se sve ne prođe.

Glavna aktivnost

a) Igra „Ko ima ..." ( 10 minuta)

Učenici sede u krugu. Učitelj postavlja pitanja, a učenici na potvrdan odgovor ustaju i formiraju grupu u sredini kruga. Posle svakog formiranja grupe vraćaju se na svoje mesto.

Učitelj pita:

Ko ima obuvene patike?

Ko ima braon oči?

Ko ima kratku kosu?

Ko nosi nakit?

b) Igra „Pronađi svoje mesto“ ( 15 minuta)

Na tabli ili po učionici su zalepljene unapred opcrtane dečje šake različitih veličina. Deca treba da idu od jedne do druge i isprobavajući se opredele za šaku koja najpribližnije odgovara njihovoj šaci.

Potom se zadatak ponavlja sa siluetama dečijih tela. Siluete su poređane po tepihu ili su zakačene za vrata, zidove i sl.

c) Uz muziku učenici biraju da li će pevati il igrati. ( 5 minuta)

Posle svake aktivnosti ide kratka analiza urađenog:

S kim ste se našli u grupi?

Šta vam to govori? Po čemu ste slični? Po čemu se razlikujete?

Imali neko da je sa nekim bio u istoj grupi, a potom u različitoj?

Zašto se tako desilo?

 

Završna aktivnost

Igra „Kompozicija šaka" ( 15 minuta)

Deca temperom i četkicom namažu svoju šaku i ostavljaju svoj otisak na hameru. Radimo jedan po jedan jer svaki učenik treba da svoj otisak nadoveže na neki postojeći kako bi na kraju nastala zajednička celina.

3. Timski rad

Učitelj/nastavnik u inkluziji nikako nije i ne treba da bude sam. Da bi inkluzivni program bio uspešan potreban je timski rad osoba koje su relevantne za kvalitetno uključivanje deteta sa smetnjama u razvoju.

U školi tim za realizaciju inkluzivnog programa za svako dete pojedinačno treba da čine učitelj, stručni saradnik i roditelj, a po potrebi se mogu uključivati i terapeuti, defektolozi, logopedi i drugi stručnjaci koji sa konkretnim detetom rade individualno.

Principi rada tima su:

pozitivan rečnik u postavljanju ciljeva,

operacionalizovani ciljevi,

usmerenost na angažovanje svih postojećih potencijala deteta, porodice, škole,

jasno definisane uloge i zadaci u timu,

timska i individualna odgovornost,

diskretna podrška,

podrška u rirodnom kontekstu.

Zadaci tima su da utvrdi profil deteta, sačini individualni obrazovni plan, realizuje predviđene aktivnosti, analizira postignuća i prati i beleži napredovanje u razvoju deteta.

Tim se sastaje inicijalno pred uključivanje deteta u školu, kada se pravi i evaluira i revidira IOP, na početku svake školske godine, kada postoji potreba za to, na zahtev bilo kog člana tima i/ili kada se dete premešta u novo obrazovno ili životno okruženje.

4. Individualni obrazovni plan

IOP ili individualni obrazovni plan je instrument kojim se obezbeđuje prilagođavanje obrazovanja dece sa smetnjama u razvoju njihovim mogućnostima i potrebama. Sačinjava ga tim koji, kako smo već pomenuli, čine učitelj, stručni saradnik i roditelj a po potrebi i drugi stručnjaci. On sadrži opis trenutnog statusa deteta (aktuelni nivo funkcionisanja), individualne karakteristike deteta (snage, potrebe, mogućnosti), oblasti zaostajanja za vršnjacima, tj. oblasti u kojima mu treba podrška (prioritetne oblasti), ciljeve koji se žele postići u definisanom periodu, oblike, nivoe i učestalost podrške, strukturu tima zaduženog za IOP, načine praćenja i termin evaluativnog sastanka.

Kada se pravi IOP?

l inicijalni, pred polazak u školu,

l nakon izvesnog vremena se evaluira i revidira,

l na počl etku svake školske godine,

l kada se utvrdi potreba za to,

l na zahtev bilo kog čl lana tima

l kada se dete premešta u novo obrazovno ili životno okruženje.

Prilikom postavljanja ciljeva mora se voditi računa o tome da oni budu precizno opisani, po mogućstvu i u kvantitativnim terminima (trajanje pažnje u minutima, fond reči u broju reči itd), i realno postavljeni u odnosu na aktuelno funkcionisanje deteta u toj oblasti za koju se postavlja cilj.

Elementi cilja su:

l ko ćl e raditi (dete),

l šta ćl e raditi (šta želimo da dete radi izraženo tako da se može opaziti i meriti),

l kada (pod kojim uslovima) i

l koliko dobro (kriterijumi - nivo veštine, trajanje, učl estalost ponavljanja).

Takođe, kod određivanja tipova i nivoa podrške treba što detaljnije, jasnije i preciznije odrediti KO će raditi, ŠTA će raditi, KADA i KAKO.

Dobro osmišljen IOP nam pomaže da u svakom trenutku možemo da procenimo dokle smo stigli u napredovanju deteta, da li nešto treba menjati, da li se treba vratiti korak unazad. IOP može i treba da se stalno evaluira i revidira kako bi se uvažile detetove potrebe i mogućnosti.

IOP-a

Na drugom modulu seminara "Škola po meri deteta", kao rezultat rada grupa nastalo je 5 individualnih obrazovnih planova za 5-oro dece sa različitim vrstama poteškoće.

IOP1

Ime i prezime:

Uzrast: 10 godina

Datum izrade plana: Datum revizije:

Članovi tima: učiteljica, baka, pedagog škole

Koordinator tima: pedagog škole

Oblast u kojoj je potrebna podrška Odnos prema drugima Čitanje i pisanje
Trenutno funkcionisanje deteta u identifikovanoj oblasti Trenira vaterpolo i uživa u tome. Sve bolje je prihvaćen od vršnjaka, ali još uvek ispoljava više puta nedeljno, negativno reagovanje češće prema autoritetu, a ređe prema vršnjacima. Na to utiče loša porodična situacija (oca nema po nekoliko dana kod kuće, dođe pijan, ukrade mu novac iz kasice...) Čita sa razumevanjem, ali kada je reč duža od četiri sloga, pogrešno čita poslednje slogove. Piše duže rečenice, ali sa greškama u pravopisu (spaja više reči u jednu, onako kako ih čuje i izgovara: glas –lj- ne izgovara i ne piše to slovo, već umesto njega koristi glas i slovo –j-., ako neko drugi izgovori glas –lj- on će ga pravilno zapisati.
Ciljevi za sledeći vremenski period u identifikovanoj oblasti V će do kraja školske godine smanjiti agresivne ispade, sa tri puta nedeljno, na jedanput nedeljno. V. će do kraja školske godine savladati čitanje u potpunosti i delimično će savladati pravila pisanja (pomoćne glagole će pisati odvojeno od glagola u 100% slučajeva)
Tipovi i nivoi podrške u identifikovanoj oblasti UČITELJICA: u periodu do kraja školske godine

- vodiće decu iz odeljenja na vaterpolo utakmicu V-ovogkluba kada se bude održavala u Novom Sadu.

- jednom nedeljno će organizovati i realizovati radionice tipa izgradnje poverenja, nenasilne komunikacije

- organizovaće razgovor sa budućim odeljenjskim starešinom koji će krajem maja prisustvovati na nekom od časova

UČENICI:

-davaće podršku V. navijajući na utakmici

- svakodnevno će pohvaljivati V. kada se bude poželjno ponašao

UČITELJICA: u periodu do kraja školske godine

-svakodnevno će vežbati čitanje po 10min, u okviru redovnih časova, a literaturu će V. sam birati.

-svakodnevno će pregledati njegove zapise i insistirati na pravilnom pisanju tako što će tražiti da ispravi sve pogrešno izgovoreno ili zapisano.

- svakodnevno će mu davati podršku pohvalom

- u toku sledeće nedelje razgovaraće sa bakom o davanju podrške V.

BAKA:

- vikendom će kod bake vežbati čitanje i pisanje, na obostrano zadovoljstvo (pisanje npr. o lepim stvarima koje su mu se dogodile u toku protekle nedelje

UČENICI:

- pri radu u paru ili u grupi ispravljaju V. greške u pisanju pomoćnih glagola i sugerišu pravila pisanja, uz obavezne pohvale za dobro napisano.

IOP2

Ime i prezime:

Uzrast: 13 god

Datum izrade plana: Datum revizije:

Članovi tima: odeljenjski starešina, predmetni nastavnici, roditelj, stručna služba

Koordinator tima: odeljenjski starešina

Oblast u kojoj je potrebna podrška Ponašanje Koncentarcija i pažnja
Trenutno funkcionisanje deteta u identifikovanoj oblasti Agresivan i grub, povređuje druge, često beži sa časova Loša koncentracija, kratkotrajna pažnja, vrpolji se na času
Ciljevi za sledeći vremenski period u identifikovanoj oblasti - Da do kraja školske godine dolazi redovno u školu (100%)

- da smanji verbalnu i fizičku agresiju (za 30%)

- da poveća svoju aktivnost i pažnju na času za 30%
Tipovi i nivoi podrške u identifikovanoj oblasti RODITELJ:

- svakodnevno će proveravati dolaske u školu

RAZREDNI STAREŠINA:

- svakodnevno će kontaktirati predmetne nastavnike i proveravati dolaske i ponašanje na časovima

-jednom nedeljno će ga uključivati u dodatne fizičke aktivnosti

PSIHOLOG:

- jednom nedeljno će organizovati radionicu sa njim i njegovim odeljenjem tipa: „nenasilno ponašanje", „recikliranje reči"...

- dva puta nedeljno će obavljati individualne razgovore sa detetom

PREDMETNI NASTAVNICI:

- davaće mu mogućnost odabira ponuđenih zadataka kad god je moguće

- davaće mu specifične zadatke prema njegovim sklonostima

- zadaće mu temu za referat

- uključiće ga u organizovanje grupnog rada i podelu zadataka

- davaće mu uloge u grupi u kojima dolazi do izražaja njegova duhovitost

IOP3

Ime i prezime:

Datum izrade plana: Datum sledeće revizije:

Uzrast:13 god.

Članovi tima: odeljenjski starešina, predmetni nastavnici, stručna služba, roditelji

Koordinator tima: odeljenjski starešina

Oblast u kojoj je potrebna podrška socijalizacija učenje
Trenutno funkcionisanje deteta u identifikovanoj oblasti - u odeljenju neprimetna („sivi miš"),

- nesigurna u kontaktu sa drugima,

- stalno menja para u klupi, - kontaktira i obaveštava decu prema zadatku u vannastavnim aktivnostima (filmska sekcija),

- u grupnom radu izradom konkretnog zadatka doprinosi uspešnosti grupe

- prosta reprodukcija

- slabije verbalno izražavanje prilikom usmene provere znanja

- slabo povezivanje činjenica

- više vremena i usmeravanja

- ume da prikuplja informacije na temu koja je zanima

Ciljevi za sledeći vremenski period u identifikovanoj oblasti S. će na kraju školske godine poboljšati socijalni status u odeljenju sa 1 na 5 pozitivnih izbora na sociogramu S. će do kraja školske godine postići bolji uspeh iz 50% nastavnih predmeta za jednu ocenu (u odnosu na polugodište).
Tipovi i nivoi podrške u identifikovanoj oblasti STRUČNA SLUŽBA:

- organizovaće sastanke filmske sekcije jednom nedeljno u kojima će S. imati ulogu koordinatora

- izrada sociometrije na kraju školske godine

PREDMETNI NASTAVNICI:

- (biologija)- zadati referat u paru

- (istorija)- analiza istorijskog filma – rad u grupi

PREDMETNI NASTAVNICI:

- ciljani referat sa konkretno odabranom temom (u okviru određene teme što više konkretizovati zadatak) – istorija

- kombinovanje različitih metoda rada (npr. prikazivanje slajdova uz usmeno izlaganje i tekst)

- organizovati debatu

- često joj davati povratnu informciju o uspešnosti urađenog zadatka putem pohvala (individualno i pred celim odeljenjem)

ODELJENJSKI STAREŠINA:

- obaviti individualne razgovore sa majkom i uključiti je u izradu IOP-a

- saradnja sa predmetnim nastavnicima, majkom i stručnom službom

IOP4

Ime i prezime:

Uzrast: 9 god.

Datum izrade plana: Datum revizije plana:

Članovi tima:učiteljica, stručna služba, majka, pomoćnica direktora

Koordinator tima: pedagog/pomoćnica direktora

Oblast u kojoj je potrebna podrška MATEMATIKA SRPSKI JEZIK
Trenutno funkcionisanje deteta u identifikovanoj oblasti - izračunava jednostavne računske zadatke

- uz pomoć, izračunava izraze sa dve operacije

Jednostavne tekstualne zadatke sa + i – rešava samostalno dok sa · i ÷ rešava uz pomoć

- čita sa razumevanjem kratke tekstove, pravi dugačke pauze između reči

- uspešno prepisuje kratak tekst

- piše po diktatu

- piše rečenice koje nemaju smisla, ne poštuje pravopisna pravila

- piše sastave na zadatu temu

- ponekad ne oseti kraj rečenice

Ciljevi za sledeći vremenski period u identifikovanoj oblasti - J. će do kraja školske godine samostalno rešavati jednostavnije tekstualne zadatke sa +, -,· i ÷ u 70% slučajeva

- uz pomoć (učiteljice, slike...) rešavaće i složenije tekstualne zadatke u 50% slučajeva

J . će do kraja školske godine samostalno i usmeno i pismeno odgovarati na pitanja u (80% slučajeva).
Tipovi i nivoi podrške u identifikovanoj oblasti UČITELJICA:

-pripremiće kartice po nivoima težine sa rešenjima na drugom kartonu, na svim časovima matematike :

ü1 prvi nivo + i -;

ü2 drugi nivo ·

ü3 trećü4 i nivo ÷

ü5 čü6 etvrti nivo · i ÷

- složenije tekstualne zadatke ilustrovati i sliku ponuditi kao pomoć, a zatim upućivati J. da

pre izrade sledećeg zadatka , sam ilustruje, a onda da ga reši.

RODITELJ:

Mama na isti način da radi ograničen broj zadataka kod kuće

UČITELJICA:

Svakodnavno će pripremati listić ili slikovni materijal sastavljen od: obaveštajne rečenice i pitanja u vezi sa njom. J. će morati samostalno da odgovara na njih.

RODITELJ:

- na osnovu slike iz školskog časopisa mama će usmeno postavljati pitanja na koja će J. odgovarati usmeno, a zatim će te odgovore zapisivati i nositi učiteljici na uvid,svakodnevno.

 

IOP5

Ime i prezime:

Uzrast:7.god

Datum izrade plana: Datum revizije plana:

Članovi tima: učiteljica, roditelji, stručna služba, logoped

Koordinator tima: pedagog

 

Oblast u kojoj je potrebna podrška MATEMATIKA

(formiranje pojma broja)

SRPSKI JEZIK

(glasovna sinteza)

Trenutno funkcionisanje deteta u identifikovanoj oblasti -broji do 5 sa grešenjem u izgovaranju broja 4

-ima formiran pojam količine do broja 3.

-prebrojava iste oblike do 5

-poznaje sva slova

- teško izgovara glasove č, ć, dž,š

-ne formira samostalno čak ni proste reči (glasovna sinteza)

Ciljevi za sledeći vremenski period u identifikovanoj oblasti -za mesec dana S.će na časovima matematike samostalno brojati do 5 uz greške u izgovoru broja 4, ali bez vraćanja na prethodni broj (90% uspešno)

- imaće formiran pojam količine do 5 uz pomoć geometrijskih oblika(60% uspešno)

- za mesec dana prepoznaće početnu poziciju glasa u rečima sastavljenim od istih slogova (mama, tata...) kada joj se da da bira između dva slova (40% uspešno)
Tipovi i nivoi podrške u identifikovanoj oblasti UČITELJICA:

-zadavaće S.da docrtava oblike u skupu na časovima matematike, pripremajući joj započete zadatke koje ona treba da završi

- zahtevaće da S.svakodnevno prebrojava iste i različite geometrijske oblike

RODITELJI

-vežbaće sa S. brojanje u svakodnevnim situacijama: koliko je tanjira na stolu, koliko je dece na igralištu...

UČITELJICA:

-svakodnevno će davati S. zadatke po nivoima složenosti sastavljanja reči od istih i sličnih slogova na razrednoj i individualnoj slovarici

RODITELJI:

-vežbaće kod kuće ono što je toga dana S. radila u školi

-igraće se „Na slovo, na slovo"

LOGOPED

-na individualnim tretmanima će vežbati izgovor glasova č,ć,š,dž

IV DEO

1. Najčešće postavljana pitanja u vezi sa inkluzijom

Kako ocenjivati dete sa IOP-om?

Ocenjivanje se vrši na osnovu rezultata koje postiže prema individualnom planu, uz napomenu u knjižici da je nastavni plan i program savladavao po IOP. (Pravilnik o ocenjivanju, član 18)

Šta ako su roditelji nekooperativni?

Roditelj je bitan član tima i kada se pravi IOP i generalno, jer on najbolje poznaje svoje dete. Međutim, ne postoji mehanizam da prisilite roditelja na saradnju. To znači da radite i bez roditelja, ali mu uvek treba predočiti da efekat rada će biti manji od očekivanog ako njegova saradnja izostane.

Da li su druga deca uskraćena ovakvim načinom rada?

Sva deca imaju dobit od inkluzivnog programa. Deca sa smetnjama u razvoju dobijaju mogućnost obrazovanja u skladu sa svojim mogućnostima, a deca bez smetnji razvijaju socijalne veštine - saradnje, pomoći, prihvatanje različitosti.

Šta ako se članovi tima ne pridržavaju dogovorenog?

Uloga koordinatora tima u tom slučaju je da organizuje sastanak tima gde se može utvrditi zašto neko ne radi ono što treba da radi i po potrebi redefinisati ulogu i zaduženja.

Šta ako ne postižemo postavljene ciljeve?

To znači da ciljeve nismo dobro definisali. Analizirati postavljene ciljeve i redefinisati ih (smanjiti očekivanja, preciznije odrediti sve elemente cilja).

Šta kada se roditelji ostale dece bune?

Roditelji treba da budu u toku, tj. treba sa njima redovno održavati komunikaciju. razbiti kod roditelja strah da su njihova deca na gubitku. Angažovati roditelje kao saradnike.

Šta kada sam "sve probao/la a ne ide"?

To znači da nismo sve isprobali.... (redefinisati ciljeve, iznaći nove nivoe i tipove podrške, smanjiti očekivanja, tražiti pomoć, okupiti tim...)

V DEO

Indeks za inkluziju

Trening za «Index za inkluziju» se sastojao iz dva teorijska bloka, prvi je vezan za principe i vrednosti inkluzije. Drugi teorijski blok se odnosio na predstavljanje samog instrumenta i nakon njega sledi rad na pokazateljima i pitanjima iz Indeksa. Trebalo bi posle toga da se Indeks primenjuje u školi, suština je u tome da pomogne školi da bude inkluzivnija i da pospeši celokupni rad škole.

Indeks je sredstvo podrške inkluzivnom razvoju škola. To je sveobuhvatni dokument koji svakome može da pomogne da utvrdi koji su naredni koraci u razvoju škole u kojoj radi. Ovi materijali su osmišljeni tako da se oslanjaju na korpus znanja i iskustava koja ljudi imaju o svom praktičnom radu. Oni predstavljaju podsticaj i podršku razvoju škole, bez obzira na mišljenje o tome koliko je ona trenutno "inkluzivna".

Inkluzija i isključivanje izučavaju se preko tri međusobno povezane dimenzije unapređenja škole: stvaranje inkluzivne kulture, kreiranje inkluzivne politike i razvijanje inkluzivne prakse. Ove dimenzije su izabrane da usmeravaju razmišljanje o promeni škole. Iskustva sa Indeksom ukazuju na to da se one smatraju, u vrlo širokom smislu, važnim elementima za pravljenje planova za razvoj škole.

Tri dimenzije Indeksa:

kreiranje inkluzivne politike,

stvaranje inkluzivne kulture,

razvoj inkluzivne prakse.

Sve tri dimenzije su neophodne za razvoj inkluzije u školi. Svaki plan za promenu škole mora da vodi računa o sve tri dimenzije zajedno.

Proces korišćenja Indeksa

Proces korišćenja Indeksa počinje radom sa materijalima. Proces se zasniva na znanju svih članova školske zajednice i prilagođen je specifičnim uslovima u kojima radi i živi škola. Na ovaj način podstiče se škola u celini da postane vlasnik procesa koji se odvija. Ako unapređenje škole treba da dobije podršku, onda ono mora da bude u rukama svih učesnika u radu škole, osoblja u školi, školske uprave, roditelja/staratelja i učenika i mora da bude integrisano u školsku kulturu.

Indeks i ciklus školskog razvojnog planiranja

Faza 1

Početak rada s Indeksom

 

Faza 2

Procena postojećeg stanja u školi

Faza 5 Faza 3

Praćenje i procena Kreiranje inkluzivnog

rada sa Indeksom školskog

razvojnog plana

Faza 4

Sprovođenje prioriteta

VI DEO

1. Šta smo poneli sa seminara?

Svaki učesnik seminara je na samolepljivi papir napisao šta je „poneo" sa seminara tj. koja je njegova lična dobit od seminara.

Svi odgovori su sumirani i u zavisnosti od vrste odgovora formirano je nekoliko grupa. Evo tih zapažanja.

Seminar mi je pružio:

nova znanja tj. saznanja; ono što znam da ne znam; razumevanje navedene problematike (najbrojnija grupa odgovora)

novo iskustvo (i ovi odgovori su bili brojni)

pozitivna osećanja tipa dobro raspoloženje, zadovoljstvo, osmeh, beru u bolje, kolektivni duh inkluzije, pozitivne emocije.

nove ideje

nešto konkretno ( primeri, znanja)

umeće i veštine u radu

sigurnost

2. Realizovanost postavljenih ciljeva

Opšti cilj našeg projekta je bio poboljšanje kvaliteta obrazovanja dece sa smetnjama u razvoju u redovnom sistemu obrazovanja kroz pripremanje i edukovanje nastavnog kadra za pružanje potrebne podrške.

Iz tog razloga smo zamislili da putem projekta, omogućimo velikom broju nastavnika naše škole da prođu kroz edukacije i na taj način postignemo zadati cilj. U prethodnom periodu od šest meseci, realizovanjem projekta «Mi smo škola koja raste», edukacije za rad sa decom sa poteškoćama u razvoju, prošlo je četrdeset nastavnika, većinom iz naše škole. Time smo omogućili poboljšanje kvaliteta obrazovanja dece sa smetnjama u razvoju, ali i sve ostale dece.

Prolazeći kroz edukacije koje su našim projektom bile omogućene, razvila se i povećala svest nastavnog kadra i osetljivost za probleme kojima se suaočavaju deca sa smetnjama u razvoju i njihove porodice,stvorila se pozitivnija, prihvaćajuća atmosfera i povećao se stepen informisanosti i razumevanja ove oblasti. Sve to nam govori da je opšti cilj našeg projekta u velikoj meri i postignut.

Osim opšteg, pri planiranju realizacije projekta imali smo pred sobom i neke posebne ciljeve:

1. senzibilizacija i edukacija nastavnog kadra za rad sa decom sa poteškoćama u razvoju.

Da je ovaj cilj u potpunosti postignut govore rezultati evaluacije koju su nastavnici na kraju održanog drugog modula seminara «Škola po meri deteta» popunjavali, a u kojoj su ocenjivali:

kvalitet znanja i informacija koje su dobili seminarom u celini: ocena 4,48

primenjivost naučenog u svakodnevnom životu:ocena 4,56

2. Pomoć i podrška deci sa poteškoćama u razvoju kroz adekvatne i prilagođene individualne programe i metode rada

na drugom modulu seminara napisano je 5 individualnih programa rada za učenike naše škole koji su odmah nakon održanog seminara počeli da se primenjuju

3.Pružanje podrške roditeljima dece sa poteškoćama u razvoju i uključivanje porodice u realizacije IOP-a

roditelji petoro dece za koju su napravljeni IOP-i su uključeni u planiranje i realizaciju IOP-a

4. Promocija inkluzivnog obrazovanja putem različitih manifestacija i akcija u školi i lokalnoj zajednici

informacije o našem projektu, koordinator projekta je iznela na TV Vojvodina u emisiji «Novosadske razglednice»

održana je tribina u Društvu učitelja na kojoj je učiteljima dato mnogo informacija o našem projektu i rezultatima rada. Na kraju susreta prisutni su popunili anketu u kojoj su pozdravili naš način rada i prihvatili ideju o stručnom usavršavanju putem projekata

naša škola je učešćem na Baby exitu promovisala inkluzivno obrazovanje

u Mesnoj zajednici na čijoj teritoriji je naša škola je zakazana tribina za građane na temu «Inkluzija u obrazovanju» gde je predviđeno da se prezentuje projekat «Mi smo škola koja raste»

prezentacija projekta na Savetu roditelja i Školskom odboru

5. Jačanje saradnje između redovne i specijalne škole kroz zajedničke aktivnosti u kojima učestvuju nastavnici i deca iz obe škole.

Ovaj cilj je u najmanjoj meri realizovan, saradnja je i dalje ostala na istom nivou kao i pre projekta, uglavnom radi nemogućnosti kolega iz specijalne škole da odgovore na naše pozive zbog lične prezauzetosti.

6. Razvoj i primena modela inkluzivnog obrazovanja, smanjenje ugroženosti i društvene isključenosti dece sa smetnjama u razvoju i drugih marginalizovanih grupa dece

I ovaj cilj je u potpunosti postignut obzirom da smo pri upisu prvaka za narednu školsku godinu do sada prihvatili molbe troje dece sa smetnjama u razvoju, a pretpostavljamo da će do kraja avgusta taj broj biti i veći.

Takođe, za decu koja su već u našoj školi napisani su IOP-i sa čijom će se realizacijom nastaviti i u sledećoj školskoj godini.

3. Evaluacija

Celokupan projekat "Mi smo škola koja raste", koji je realizovan u školi od decembra 2007. do maja 2008. godine, evaluiran je na sednici nastavničkog veća krajem maja. Anketni list za evaluaciju je ispunilo ukupno 43 nastavnika razredne nastave i predmetne nastave, kao i stručna služba. Od ukupnog broja ispunjenih anketa, 47% (20 osoba) zaposlenih je pohađao seminare u vezi sa inkluzijom, dok je 53% (23 osoba) nije pohađao ni jedan seminar o inkluziji.

 

Projektni tim su činili:

Dubravka Pantelić,dipl.defektolog-koordinator

Danijel Gajić,prof.razr.nastave

Aleksandar Andrić,prof.istorije

Ratko Popović,nastavnik TO i informatike

Đorđe Pajić,nastavnik TO i informatike